Na 143 oglasa za ovaj posao javilo se samo 13 ljudi: "Deca neće to da uče, a roditelji ih ne usmere"

Autor: Nova.rs

Info

15.09.2024.

08:25

Godinama unazad interesovanje osmaka za zanatske smerove u srednjim stručnim školama je veoma slabo, zbog čega i nastaju situacije da se odeljenja tesara, stolara, vodoinstalatera zatvaraju.

Na 143 oglasa za ovaj posao javilo se samo 13 ljudi: "Deca neće to da uče, a roditelji ih ne usmere"

Foto: Pixabay

Slično je i sa zavarivačima, iako ova profesija donosi početnu zaradu oko 100.000 dinara. Na sajtu za pronalaženje posla Infostud navodi se da je u poslednjih godinu dana objavljeno ukupno 143 oglasa za poziciju varioca. Ukupan broj prijava je svega - 13, piše Nova.rs.

Kako je istaknuto u većini oglasa, poslodavci variocima u proseku nude platu od 93.000 dinara. Ima i onih firmi koje su u startu ponudile više od 100.000, a oni iskusniji primaju do 2.000 evra.

To potvrđuje i Miloš Turinski iz Infostuda, koji navodi da je profesija varioca deficitarna godinama unazad, iako je prilično plaćeno zanimanje.

"Zarada zavisi od poslodavca do poslodavca. Na primer, neko će iskusnom variocu ponuditi 1.000 evra, pa i 1.500 evra, ali ako varilac bude angažovan po projektu koji obično traje nekoliko meseci, što je vrlo čest slučaj, tada su zarade mnogo veće. Idu čak i do 4.000 evra, sve zavisi od projekta i njegovog trajanja, ali i od firme", objašnjava Turinski.

Napominje da angažovanje na nekom projektu ne znači da je radnik "finansijski osiguran".

"Radnik je zapravo ograničen na taj projekat, a može da se desi da između dva projekta prođe i nekoliko meseci, kada varilac nema posla, a ni zarade. Najvažnije kod ovog posla je to da svaki zavarivač mora da prođe kroz obuku, da bi dobio licencu. Nažalost, te obuke koštaju oko 3.000 evra. Zato se mnogima više isplati da rade u inostranstvu, gde su znatno veće zarade, ako već nisu završili školu za zavarivača", navodi on.

Iako je posao bravara/zavarivača dobro plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje, pritom njegove usluge se traže na sve strane što se može videti po broju oglasa na internetu, ipak deca i nisu toliko zainteresovana za ovaj smer.

To za Nova.rs potvrđuje direktor Tehničke škole "Zmaj" na Novom Beogradu Željko Krunić. Kaže da od 30 učenika, kolika je upisna kvota na ovom smeru, za bravare upišu samo njih dvadesetak, dok ih na kraju ostane između deset i petnaest đaka.

"Žao mi je što roditelji ne promovišu ove zanate koji, kako vidimo, lagano umiru. Nema dece, a šteta je jer ovo je dobro plaćen posao. Roditelji nikako da shvate da njihova deca mogu da za tri godine završe srednju školu, odmah da se zaposle i da imaju platu od 150.000 dinara. Dakle, kad izađe iz škole, sa 18 godina odmah može da se zaposli za stalno i od toga može lepo da se živi", ističe Krunić.

Dodaje da zavarivač ne može da bude svako, te da su potrebni talenat i umeće.

"Potrebni su velika preciznost, mirna ruka i koncentracija, pa zato ova profesija ume da bude veoma izazovna. Ali zato je i dobro plaćena. Ipak, ovaj posao uopšte nije težak fizički. Procesi su automatizovani, a tehnologija je napredovala. Jesu oni na nogama dok vare, ali što se tiče fizičkog napora i sirove snage koja je potrebna za ovaj posao, nije teško. Zavarivaču je najteže da drži viljušku aparata jer stega zapravo radi sve umesto njega", kaže direktor.

Prema rečima Jovana Ristića, profesora koji predaje učenicima zavarivačima, sve manje đaka upisuje smer za zavarivača. Međutim, sve je učestalije da pojedini đaci koji nisu hteli da upišu za zavarivača, posle nekoliko godina, idu na obuke za ovu profesiju.

"Obuke za zavarivača traju oko dva meseca i veoma su skupe. Nije mi jasno zbog čega deca donose pogrešnu odluku. Pitam se zašto ih roditelji ne usmere odmah po završetku male mature, a ne da uče za nešto drugo, završe to i onda shvate da je ipak trebalo da budu zavarivači, pa odlaze na obuke. Samo kurs za argonskog zavarivača košta između 2.500 ii 3.000 evra. Srećom, često se dešava da firme sprovedu besplatnu obuku", objašnjava profesor Ristić.

Zavod za zavarivanje iz Beograda izdao je u toku prošle godine oko 2.000 sertifikata sa atestom, a obučavanje konstantno organizuje. Kako su istakli u svom saopštenju, nisu retki ni slučajevi da na obuku dođu sami građani, jer znaju da je reč o deficitarnom zanimanju.

Među kandidatima ima i onih koji pohađaju obuke u firmi u kojoj su zaposleni, pa onda dođu u zavod kako bi samo polagali ispit. Često i stručnjaci iz zavoda idu kod njih u firme i na njihovoj opremi obučavaju zaposlenog.

Teme

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

Дуле

15.09.2024 • 22:57

Рад од минимум 9 сати,6 и 7 дана у недељи-месечно 300 сати!Нико не прима за СТАЛНО -само на уговор!Годишњи одмор -само кад нема посла!Боловање-шут карта!

3 1 +2
Rade

15.09.2024 • 18:00

Rad i plata

Svako varenje je veoma štetno po zdravlje. A plata za kv varioca od 1 000 je smešna.

8 4 +4
predrag

15.09.2024 • 15:50

Jednostavno, imamo nefunkcionalan, neodrziv sistem.
I nema znakova da ce ga ikad napraviti.
Kako rece raniji predsednik, pre nego sto je to postao, Toma Nikolic ..u ovoj drzavi ne mozes nista ako nisi na vlasti, ni da se lecis...

14 11 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.