U svetlu protesta i krivičnog zakona: "Klizav teren" za kritičare vlasti na društvenim mrežama

Prema Zakonu o krivičnom postupku, građani moraju da se odazovu pozivu policije i daju izjavu, ali imaju pravo da ne kažu ništa, imaju pravo na advokata i da se u policiji zadrže najduže četiri sata.
U svetlu protesta i krivičnog zakona: "Klizav teren" za kritičare vlasti na društvenim mrežama
Foto: Pixabay
Informativni razgovor i ne postoji više kao zvanična službena radnja policije i tužilaštava, već se koristi kao kolokvijalni izraz za nešto što se zove davanje izjave u svojstvu građanina, piše Danas.
 
Policija prema Zakonu o krivičnom postupku ima pravo da pozove nekog da da izjavu u svojstvu građanina ukoliko smatra da ta osoba poseduje informacije i saznanja o nekom krivičnom delu.
 
 
 
 
Građanin na poziv mora da se odazove, ali ima pravo da ne izjavi ništa. Na advokata ima pravo, ali policija nije obavezna da mu ga obezbedi po službenoj dužnosti. 
 
Još jedna bita stvar u vezi davanja izjave u svojstvu građanina je ta da policija onoga ko daje izjavu može da zadrži najduže četiri sata.
 
U praksi ovo znači da policija praktično svakoga može da pozove na razgovor čak i kada postoji samo indicija da bi taj neko mogao da ima saznanja o nekom krivičnom delu.
 
Građani se na ovakve razgovore u najvećem broju slučajeva pozivaju pismeno ili telefonom. Privođenje je dozvoljeno, ali se ono primenjuje samo ukoliko se neko ne odazove na poziv ili ako postoje izuzetne okolnosti zbog kojih ga nije moguće uputiti.
Međutim, kada su u pitanju aktivisti koji učestvuju u organizovanju protesta, gotovo se uvek privode na ovakve razgovore.
 
Najsvežiji primer ovakve prakse je privođenje aktiviste Nikole Ristića iz studentske organizacije "SviĆe", navodi se u tekstu.
 
On je priveden dok se nalazio ispred Predsedništva, pre početka protesta u Beogradu zbog tragedije na novosadskoj železničkoj stanici. Policajci u civilu su mu saopštili da ga privode kako bi dao izjavu zbog jedne njegove objave na društvenim mrežama, jer prema njihovom mišljenju, u toj objavi su mogući elementi nasilnog rušenja ustavnog poretka.
 
Iako policija poseduje Nikolin kontakt, on nije pozvan na ovaj razgovor, već je priveden.
 
Ninić: Reč je o koordinisanoj i dirigovanoj akciji zastrašivanja
 
Advokat Ivan Ninić smatra da su ovakva privođenja deo taktike zastrašivanja i gušenja građanskog aktivizma. On za Danas kaže da svaki oblik kriminaliteta u jednom društvu mora beskompromisno da se suzbija ali da način na koji se ljudima upada u stanove i kuće, oduzimaju telefoni i računari nema nikakve veze sa stvarnom borbom protiv kriminala.
 
"Ukoliko imate mogućnost da pozovete čoveka na informativni razgovor, zbog neke objave ili aktivnosti na društvenim mrežama i u javnom prostoru, odakle onda potreba da ljude tretirate i hapsite kao da su teški kriminalci"?, pita se Ninić.
 
On navodi da je dovoljno samo da se uporedi  koliko ljudi se na taj način uhapsi, koliko završi u pritvoru, a koliko na kraju bude pravnosnažno osuđenih.
 
Prelević: Privođenja aktivista - svojevrstan paradoks
 
Advokat Božo Prelević kaže da on privođenja aktivista vidi kao svojevrstan paradoks, jer su građani preneli suverenost na izborima izabranim predstavnicima, a sada ti isti izabrani predstavnici privode građane ne bi li im ugrozili vlast koju su im upravo oni dali.
 
Na pitanje da li policija može da poziva građane na razgovor umesto da ih privodi Prelević ukazuje da po zakonu može i jedno i drugo.
 
"Naravno da policija može da poziva građane i tome bi uvek trebalo stremiti, ali ovako deluje opasnije. Vlast jednostavno koristi državni aparat protiv građana. Moje mišljenje je da što je vlast uplašenija biće sve represivnija prema kritici i onima koji te kritike javno iznose", kaže Prelević.
 
On dalje navodi da ćemo doći u situaciju da svako ko javno bude ukazivao na to da za tragediju u Novom Sadu krivicu moraju da snose odgovorni bude priveden.
 
"Ja verujem da će biti više privedenih ljudi koji su tražili i traže odgovornost za ovu tragediju, nego ljudi koji su za nju krivi", kaže on.
 
Više javno tužilaštvo u Beogradu pomno prati objave na društvenim mrežama
 
Objave na društvenim mrežama su postale veoma "klizav teren" kada su kritike na račun vlasti u pitanju.
 
Iako zaista postoje objave u kojima se otvoreno poziva na nasilje, rasnu i versku mržnju i druga krivična dela, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović sa velikom pažnjom prati objave koje se tiču kritike vlasti.
 
On je juče u zvaničnom saopštenju naložio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da hitno identifikuje i procesuira odgovorne za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima u objavi na društvenoj mreži X.
 
Stefanović je pretnju najvišim funkcionerima države video u objavi u kojoj je postavljen video klip iz serije "Sablja" u kojoj nekadašnja predsednica Narodne skupštine Nataša Micić saopštava javnosti da se uvodi vanredno stanje nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.
 
Ivan Ninić kaže da je, kada se pročita sadžaj sporne objave i smisao jasno da, u konkretnom slučaju, nema elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnost, niti bilo kog drugog dela iz nadležnosti tužilaštva.
 
I Prelević misli da u konkretnoj objavi na društvenoj mreži X ne postoji bilo kakva pretnja upućena državnim funkcionerima.
 
On kaže da je u ovom slučaju pitanje šta je u glavi tužioca Stefanovića kad on ovo tumači kao pretnju. Prelević smatra da tužiocu Stefanoviću nije cilj da pokretanjem postupka dokaže svoje sumnje, već da pošalje poruku.
"Poruka je da će svaka objava koja ima za cilj kritiku predsednika biti predmet istrage tužilaštva. I sam Stefanović je svestan da u ovakvoj objavi nema pretnje. To može biti pretnja samo ukoliko bi taj koji je ovo napisao rekao tužilaštvu da je time hteo da pozove na ubistvo nekog funkcionera", smatra Božo Prelević.
 
Prelević kaže da smo došli u situaciju da pored uvođenja verbalnog delikta, sada imamo i delikt mišljenja, jer se tužilac bavi pretpostavkama šta je neko mislio.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • pitanje

    08.11.2024 19:27
    verovali ili ne
    Da Beljanski, drug i brat, kako sam Ješić kaže, brani opozicionara, je u najmanju ruku cinizam i izdaja, obzirom da je blizak vlasti ( i Vučeviću i Maji Gojković )!
    Ovo je politički protest i da mi neko objasni u šta i koga da mi verujemo.!
  • 9

    08.11.2024 17:35
    A kada oplajvazimo
    pandura u civilu koji nas maltretira bez prethodnog pokazivanja službene legitimacije onda šta ? On svoj posao ne mora da radi po protokolu ,a nas može da ugnjetava ? Malo ste se vlasti SnS-ovske zahebale . leteće glave na sve strane kako naše tako i vaše.
  • A ko je iz NS..

    08.11.2024 16:49
    … u radnoj grupi?
    Pogledajte link ka Danasu:
    https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ministarstvo-pravde-krivicni-zakonik-izmene/
    i pronaći ćete samo jedno ime iz NS na Rešenju o članovima radne grupe za izradu izmena KZ - aktuelni predsednik AKV, krivičar, V. Beljanski, koji direktno avanzuje od pooštrenih odredbi ovog sistemskog zakona (videli ste ga i juče medju trojicom advokata Gorana Ješića). Nikog u AKV ne konsultujući predložio je (praktično) da se priprema protesta na viber grupama proglasi krivičnim delom. I ćuti… A vi ga i dalje angažujte.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?