Samo obećanja Zakona roditelj-negovatelj: Šta je sporno i zašto se toliko čeka?
Roditelji dece sa invaliditetom skoro devet godina vode bitku za donošenje Zakona roditelj - negovatelj, koji je još 2017. godine trebalo da bude usvojen.
Foto: Pixabay
Prikupljena je 61.000 potpisa, a kako saznajemo od brojnih roditelja koji nam se obraćaju, na tom polju gotovo četiri godine nije bilo pomaka. Potpisi su ostali samo na papiru. Nasuprot tome, sve zemlje u okruženju su ovaj zakon donele.
U nadležnim Ministarstvima više od dve nedelje ćute i na ova pitanja 021.rs i prebacuju odgovornost jedni na druge. Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja na Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje poručuje da u ovom slučaju nije nadležno.
Kratko nam je odgovorio samo Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, ovo pitanje bi trebalo da bude obuhvaćeno izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti.
"S obzirom na to da su u radnim grupama za donošenje i/ili izmene zakona i zaposleni iz Sekretarijata, naša saznanja su da će ovo pravo biti obuhvaćeno izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti. U ovom momentu, nemamo informaciju o vremenskom okviru usvajanja ovih izmena i samom sadržaju. Prema našim saznanjima, prava roditelja dece sa invaliditetom u formi zakona nisu u proceduri donošenja", navode za 021.rs u ovom sekretarijatu, uz napomenu da u njihovim ingerencijama nije donošenje i izmena postojećih zakona.
U Srbiji živi nekoliko hiljada dece sa invaliditetom kojoj je potrebna stalna nega, zbog čega su roditelji sprečeni da rade, te nemaju dovoljno prihoda. Zakon "Roditelj - negovatelj", trebalo bi da omogući da roditelji imaju ista prava kao hranitelji, kako decu ne bi morali da daju trećoj osobi.
Predsednica Udruženja "Sreća" Sandra Ivanković, koja je i sama majka deteta sa invaliditetom, godinama vodi ovu bitku kao inicijatorka uvođenja statusa roditelj-negovatelj u zakonske okvire. Razočarana je jer je i sama učestvovala u prikupljanju potpisa i organizovanju protesta.
"Ta borba traje skoro devet godina. Mi smo 8. marta 2013. predali Skupštini Srbije 61.000 legalno prikuljenih potpisa peticije za Zakon 'Roditelj - negovatelj'. Od tada se o tome pričalo, pisalo i 'tresla se gora, rodio se miš', žalosno je što je toliko ljudi ovo podržalo. Imali smo i proteste - nikada do tada nije izašlo toliko ljudi na ulice da podrži osobe sa invaliditetom i njihove porodice. Nakon toga sam govorila u Skupštini, svi su upućeni ovo - i sadašnja opozicija koja je tada bila na vlasti, ali i sadašnja vlast. Svi su nas ignorisali", priča Ivanković.
Ona ističe da je važno razdvojiti da mentalna i fizička invalidnost nisu isto, što je česta tema diskusije o ovom zakonu.
"Imamo i ljude iz Saveza koji sve ovo opstruišu. Neki ljudi očito ne mogu da shvate da su fizička i mentalna invalidnost potpuno drugačije. Oni su na papiru isto, ali to mora da se razgraniči. Čovek koji je bez donjih ekstremiteta jeste uskraćen za mnoge stvari, ali je u daleko boljoj poziciji od nekoga kao što je, recimo moj dvadesetogodišnji sin, koji je 100 odsto invalid, jer je na nivou dvogodišnje bebe. To je najveći problem - neki ne mogu da razumeju da je mnogo teža invalidnost biti mentalno ugrožen nego fizički", dodaje naša sagovonica.
Ivanković ističe koliko će ovaj zakon značiti roditeljima dece sa invaliditetom, kojih u Srbiji ima više od 3.000.
"Roditelji bi bili finansijski osnaženi, dobijali bi svoju platu, jer su često potpuno onemogućeni da rade zbog brige o detetu. Zvanične statistike govore da su u 80 odsto to jednoroditeljske porodice - uglavnom samohrane majke, ali ima i očeva koji se sami brinu o deci. Možete li da zamislite koliko je teško živeti samo od tuđe nege? Mnogo je onih koji su uz sve ovo i podstanari, plaćaju kiriju, a da ne pričamo o troškovima lečenja deteta. Situacija bi nam se znatno finansijsku poboljšala i ta deca bi imala kvalitetniji život", dodaje Ivanković.
Zakonom bi bilo regulisano da roditelji dobijaju platu. Zarad ilustracije - pomoć je 26.400 dinara, a negovatelji uz platu i dodatke mogu da prime i do 50.000 dinara.
"Mi želimo da se izjednačimo, da imamo ista prava kao i hranitelji koji usvajaju našu decu. Oni su nagrađeni jednom pristojnom platom, radnim stažom i tuđom pomoći, a roditelj dobija samo tuđu pomoć", ističe Sandra Ivanković
Ivanković poručuje da neće odustati od dalje borbe za ovaj zakon, a da im je zbog pandemije bilo otežano da ponovo protestuju, što ne isključuje kao novu mogućnost naredne godine.
Za dalju borbu je i Ranko Đurđević, otac ćerke sa invaliditetom koji je takođe učestvovao u prikupljanju potpisa za donošenje Zakona "Roditelj - negovatelj".
"Mi praktično nemamo nikakvu sigurnost. Osobe sa blažim invaliditetom su uglavnom zakonski pokrivene, imaju personalne usluge i drugo, međutim, teško ležeći bolesnici koji imaju mnogo veće probleme su potpuno zapostavljeni od strane države. Mi kao roditelji nemamo dovoljno sredstava, lično moja porodica je godinama u kreditima otkako se ćerka razbolela. Ona prima tuđu negu i pomoć koja kompletno ide na troškove njenog lečenja, plus moramo mesečno dodavati 10.000 dinara samo da pokrijemo ono što joj je neophodno za lečenje. Mi smo zapostavljeni od strane države - kome god da se obratimo, a obraćao sam se svim mogućim institucijama, niko nema odgovor, niti predlog i rešenje - jednostavno su svi digli ruke od nas", objašnjava Đurđević.
Usvajanjem zakona "Roditelj negovatelj" bilo bi sprečeno i da deca sa invaliditetom nužno budu izmeštena iz svojih primarnih porodica, jer roditelji nisu u mogućnosti da se o njima brinu. Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI ukazuje na to da postoje različiti problemi u sprovođenju samog zakona, navodeći primere iz zemalja u okruženju.
"Odavno postoji inicijativa da se i kod nas uvede zakon o roditelju negovatelju, što je još davno pokrenuo zaštitnik građana. Nakon toga i određen broj roditelja koji su prikupljali potpise da se uvede u skupštinsku proceduru. Koliko je meni poznato, taj zakon je povučen i izgubio se sa agende, a da razlog nije poznat. Mogu samo da pretpostavim da je jedan od razloga taj što je i u samom pokretu osoba sa invaliditetom i roditeljskih organizacija bilo neslaganja. Mnoge zemlje iz našeg okruženja su ga usvojile - Hrvatska ga već godinama sprovodi, nedavno ga je donela i BiH", navodi sagovornica 021.
Ipak, kako dodaje, sam Zakon roditelj-negovatelj morao bi da bude preciziran i bolje formulisan, naročito kada su u pitanju roditelji dece koja imaju terminalne bolesti.
"Dakle, u želji da pruže podršku svom detetu, ljudi napuštaju posao, opredeljuju se da koriste taj zakon čime oni praktično bivaju zaposleni, primaju minimalnu platu, uplaćuju im se porezi i doprinosi, ali ako recimo nažalost dete premine, roditelji ostaju i bez tih sredstava, ali i bez posla, obično nemaju uslov za penziju, a već su u godinama kada se teško zapošljavaju. Ono što možemo da naučimo od tih zemalja jeste da mora veoma pažljivo da se u zakonu reguliše ko ima prava na tu vrstu podrške, u kom trajanju i šta se dešava posle", navodi ona.
Lazarević dodaje da je problematično to što bi statusom roditelj-negovatelj, roditelji radili 24 sata sedam dana u nedelji, za minimalnu platu, bez slobodnog dana, a zapravo bi izgubili sva druga prava (dodatna primanja), sudeći po primerima susednih zemalja koje primenjuju zakon.
"To jeste jedan od oblika podrške, ali mora da se povede računa o tome da se porodicama gde roditelji žele da rade, obezbedi podrška tako što će neko drugi brinuti o detetu dok su, recimo, oni na poslu. To je važno i zbog toga da ne bi došlo do potpune izolacije tog deteta i porodice, jer je onda njegov kontakt sveden samo na roditelja (kada se roditelj registruje kao negovatelj), ne ide u vrtić, u školu...", navodi ona.
Sagovornica 021.rs ističe i da postoje nesuglasice među samim roditeljima dece sa invaliditetom.
"Zakon predviđa da ukoliko se roditelj odluči za ovaj status, onda dete gubi pravo na tuđu negu i pomoć. Samim tim, to bi značilo da vi dobijete nešto na mostu, a izgubite na ćupriji. Dakle, prihodi porodice se ni na koji način ne uvećavaju, a sebi ste nametnuli dodatnu obavezu, jer onda nemate pravo da tražite personalnog asistenta, pomoć u kući, ili bilo koju drugu vrstu podrške na koju porodice imaju pravo, zato što se smatra da ste vi zaposleni, primate za to platu i samim tim sva briga o detetu prepuštena je vama kao roditelju", zaključuje Lazarević.
O ovoj temi još detaljnije poslušajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Koje škole u Novom Sadu su u učeničkoj blokadi: Pridružila se još jedna
06.03.2025.•
0
Nijedna od 16 novosadskih srednjih škola ne radi redovno već nedeljama unazad.
Danas blokada kod kasarne u Futoškoj: "Ostali smo bez maturanta, naša dužnost je da čuvamo uspomenu"
06.03.2025.•
3
Maturanti novosadske Elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin" zajedno sa vršnjacima iz drugih novosadskih škola pozivaju na blokadu raskrsnice danas, 6. marta.
Novosadski veterinari se pridružuju generalnom štrajku u petak
06.03.2025.•
0
Više od 30 veterinarskih ambulanti u Južnobačkom okrugu obustaviće rad u petak, 7. marta, kao odgovor na poziv studenata na generalni štrajk.
Orkestri u štrajku: Kultura i obrazovanje nisu luksuz, već temelji zdravog društva
06.03.2025.•
0
U znak solidarnosti sa studentima koji se nalaze u blokadi, kao i svim građanima koji se bore za pravednije i ravnopravnije društvo, muzičari širom Srbije odlučili su da prestanu sa radom.
Danas do 20 stepeni
06.03.2025.•
0
U Novom Sadu će u četvrtak, nakon hladnog jutra, tokom dana biti sunčano i još malo toplije.
Novosadski studenti o generalnom štrajku: Pridružuju se i sindikati, u fokusu javna preduzeća
06.03.2025.•
35
Generalnom štrajku najavljenom za 7. mart pridružiće se i sindikati, a u fokusu ovog puta biće javna preduzeća.
Ekspertska grupa: Dokumentacija o nadstrešnici nepotpuna, zahtevi nisu ispunjeni
05.03.2025.•
16
Ekspertska grupa Univerziteta u Beogradu ocenila je da nije objavljena kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Direktor RTV-a o policiji u njihovoj zgradi: Ako je neko uznemiren što vidi uniformu, nek se zapita
05.03.2025.•
43
Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić tvrdi da niko nema razloga da se oseća ugroženo jer policija obezbeđuje objekat javnog servisa.
Sunčani dan: Šta nam još donosi četvrtak?
05.03.2025.•
0
Novosađani spremite se, stiže nam četvrtak i donosi nam pravo prolećno vreme i temperaturu do 20 stepeni.
FOTO, VIDEO: Sremska i bačka strana sijale zajedno: Tišina za preminule, buka za preživele
05.03.2025.•
37
Šetnja podrške studentima pod nazivom "Upali svetlo, mračno je" krenula je danas iz sedam naselja sa sremske strane i iz Novog Sada, kod Rektorata. Skup je završen oko 19.30h.
Novosadski studenti u blokadi u subotu organizuju humanitarni bazar za Teodoru i Vukašina
05.03.2025.•
2
Studenti Univerziteta u Novom Sadu u blokadi održaće u subotu, 8. marta, u kampusu Humanitarni blokadni bazar za dvoje povređenih u padu nadstrešnice.
Ko je uhapšeni biznismen Milinko Cicmil - i uspešan posao i pomoć države
05.03.2025.•
26
Biznismen Milinko Cicmil, vlasnik Promont grupe, uhapšen je zbog sumnje da je prao novac.
.jpg "Koalicija za slobodu medija: Policija da se povuče iz RTV-a, protivzakonito mešanje")
Koalicija za slobodu medija: Policija da se povuče iz RTV-a, protivzakonito mešanje
05.03.2025.•
4
Koalicija za slobodu medija zatražila je hitno povlačenje pripadnika policije iz zgrade Radio-televizije Vojvodine (RTV) u Novom Sadu.
.jpg "Produžen pritvor aktivistima SNS koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu")
Produžen pritvor aktivistima SNS koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu
05.03.2025.•
3
Osnovni sud u Novom Sadu produžio je pritvor četvorici aktivista Srpske napredne stranke koji su napali novosadske studente u noći između 27. i 28. januara.
Anketna komisija: Manipulativno izveštavanje medija o rekonstrukciji Železničke stanice
05.03.2025.•
3
Medijsko izveštavanje o rekonstrukciji novosadske železničke stanice bilo je izuzetno manipulativno.
Studenti pozivaju na doniranje krvi pred generalni štrajk: "Ujedinimo korisno i humano"
05.03.2025.•
0
Studenti u blokadama svojih fakulteta u Novom Sadu pozvali su građane da u četvrtak i petak, 6. i 7. marta, doniraju krv.
Bezuspešni pokušaji novosadskih škola za isplatu zarada: Ne slažu se sa evidencijom Školske uprave
05.03.2025.•
62
Neke novosadske škole su prilikom obračuna plate za februar tražile isplatu pune zarade. Međutim, ovakav zahtev im je odbijen.
Poznato zbog čega je uhapšen vlasnik Promont grupe Milinko Cicmil
05.03.2025.•
42
Vlasnik Promont grupe Milinko Cicmil uhapšen je, zajedno sa još četiri osobe, zbog sumnje da su prali novac i utajili porez.
.jpg)
"Slobodan univerzitet" uputio poziv prorektorima: Preuzmite inicijativu, sazovite sednicu Senata
05.03.2025.•
5
Akademska mreža "Slobodan univerzitet" uputila je poziv prorektorima Univerziteta u Novom Sadu da sazovu sednicu Senata.
.jpg "Detalji o mreži finansijske solidarnosti prosvetarima: IT zajednica poziva građane da doniraju")
Detalji o mreži finansijske solidarnosti prosvetarima: IT zajednica poziva građane da doniraju
05.03.2025.•
16
Neformalna grupa IT stručnjaka poziva građane da se priključe mreži "Solidarnost za prosvetu" i doniraju za pomoć prosvetnim radnicima.
Komentari 17
vesna
***
Srdacan pozdrav.
Petar
Sve najbolje!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar