Samo obećanja Zakona roditelj-negovatelj: Šta je sporno i zašto se toliko čeka?
Roditelji dece sa invaliditetom skoro devet godina vode bitku za donošenje Zakona roditelj - negovatelj, koji je još 2017. godine trebalo da bude usvojen.
Foto: Pixabay
Prikupljena je 61.000 potpisa, a kako saznajemo od brojnih roditelja koji nam se obraćaju, na tom polju gotovo četiri godine nije bilo pomaka. Potpisi su ostali samo na papiru. Nasuprot tome, sve zemlje u okruženju su ovaj zakon donele.
U nadležnim Ministarstvima više od dve nedelje ćute i na ova pitanja 021.rs i prebacuju odgovornost jedni na druge. Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja na Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje poručuje da u ovom slučaju nije nadležno.
Kratko nam je odgovorio samo Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, ovo pitanje bi trebalo da bude obuhvaćeno izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti.
"S obzirom na to da su u radnim grupama za donošenje i/ili izmene zakona i zaposleni iz Sekretarijata, naša saznanja su da će ovo pravo biti obuhvaćeno izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti. U ovom momentu, nemamo informaciju o vremenskom okviru usvajanja ovih izmena i samom sadržaju. Prema našim saznanjima, prava roditelja dece sa invaliditetom u formi zakona nisu u proceduri donošenja", navode za 021.rs u ovom sekretarijatu, uz napomenu da u njihovim ingerencijama nije donošenje i izmena postojećih zakona.
U Srbiji živi nekoliko hiljada dece sa invaliditetom kojoj je potrebna stalna nega, zbog čega su roditelji sprečeni da rade, te nemaju dovoljno prihoda. Zakon "Roditelj - negovatelj", trebalo bi da omogući da roditelji imaju ista prava kao hranitelji, kako decu ne bi morali da daju trećoj osobi.
Predsednica Udruženja "Sreća" Sandra Ivanković, koja je i sama majka deteta sa invaliditetom, godinama vodi ovu bitku kao inicijatorka uvođenja statusa roditelj-negovatelj u zakonske okvire. Razočarana je jer je i sama učestvovala u prikupljanju potpisa i organizovanju protesta.
"Ta borba traje skoro devet godina. Mi smo 8. marta 2013. predali Skupštini Srbije 61.000 legalno prikuljenih potpisa peticije za Zakon 'Roditelj - negovatelj'. Od tada se o tome pričalo, pisalo i 'tresla se gora, rodio se miš', žalosno je što je toliko ljudi ovo podržalo. Imali smo i proteste - nikada do tada nije izašlo toliko ljudi na ulice da podrži osobe sa invaliditetom i njihove porodice. Nakon toga sam govorila u Skupštini, svi su upućeni ovo - i sadašnja opozicija koja je tada bila na vlasti, ali i sadašnja vlast. Svi su nas ignorisali", priča Ivanković.
Ona ističe da je važno razdvojiti da mentalna i fizička invalidnost nisu isto, što je česta tema diskusije o ovom zakonu.
"Imamo i ljude iz Saveza koji sve ovo opstruišu. Neki ljudi očito ne mogu da shvate da su fizička i mentalna invalidnost potpuno drugačije. Oni su na papiru isto, ali to mora da se razgraniči. Čovek koji je bez donjih ekstremiteta jeste uskraćen za mnoge stvari, ali je u daleko boljoj poziciji od nekoga kao što je, recimo moj dvadesetogodišnji sin, koji je 100 odsto invalid, jer je na nivou dvogodišnje bebe. To je najveći problem - neki ne mogu da razumeju da je mnogo teža invalidnost biti mentalno ugrožen nego fizički", dodaje naša sagovonica.
Ivanković ističe koliko će ovaj zakon značiti roditeljima dece sa invaliditetom, kojih u Srbiji ima više od 3.000.
"Roditelji bi bili finansijski osnaženi, dobijali bi svoju platu, jer su često potpuno onemogućeni da rade zbog brige o detetu. Zvanične statistike govore da su u 80 odsto to jednoroditeljske porodice - uglavnom samohrane majke, ali ima i očeva koji se sami brinu o deci. Možete li da zamislite koliko je teško živeti samo od tuđe nege? Mnogo je onih koji su uz sve ovo i podstanari, plaćaju kiriju, a da ne pričamo o troškovima lečenja deteta. Situacija bi nam se znatno finansijsku poboljšala i ta deca bi imala kvalitetniji život", dodaje Ivanković.
Zakonom bi bilo regulisano da roditelji dobijaju platu. Zarad ilustracije - pomoć je 26.400 dinara, a negovatelji uz platu i dodatke mogu da prime i do 50.000 dinara.
"Mi želimo da se izjednačimo, da imamo ista prava kao i hranitelji koji usvajaju našu decu. Oni su nagrađeni jednom pristojnom platom, radnim stažom i tuđom pomoći, a roditelj dobija samo tuđu pomoć", ističe Sandra Ivanković
Ivanković poručuje da neće odustati od dalje borbe za ovaj zakon, a da im je zbog pandemije bilo otežano da ponovo protestuju, što ne isključuje kao novu mogućnost naredne godine.
Za dalju borbu je i Ranko Đurđević, otac ćerke sa invaliditetom koji je takođe učestvovao u prikupljanju potpisa za donošenje Zakona "Roditelj - negovatelj".
"Mi praktično nemamo nikakvu sigurnost. Osobe sa blažim invaliditetom su uglavnom zakonski pokrivene, imaju personalne usluge i drugo, međutim, teško ležeći bolesnici koji imaju mnogo veće probleme su potpuno zapostavljeni od strane države. Mi kao roditelji nemamo dovoljno sredstava, lično moja porodica je godinama u kreditima otkako se ćerka razbolela. Ona prima tuđu negu i pomoć koja kompletno ide na troškove njenog lečenja, plus moramo mesečno dodavati 10.000 dinara samo da pokrijemo ono što joj je neophodno za lečenje. Mi smo zapostavljeni od strane države - kome god da se obratimo, a obraćao sam se svim mogućim institucijama, niko nema odgovor, niti predlog i rešenje - jednostavno su svi digli ruke od nas", objašnjava Đurđević.
Usvajanjem zakona "Roditelj negovatelj" bilo bi sprečeno i da deca sa invaliditetom nužno budu izmeštena iz svojih primarnih porodica, jer roditelji nisu u mogućnosti da se o njima brinu. Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI ukazuje na to da postoje različiti problemi u sprovođenju samog zakona, navodeći primere iz zemalja u okruženju.
"Odavno postoji inicijativa da se i kod nas uvede zakon o roditelju negovatelju, što je još davno pokrenuo zaštitnik građana. Nakon toga i određen broj roditelja koji su prikupljali potpise da se uvede u skupštinsku proceduru. Koliko je meni poznato, taj zakon je povučen i izgubio se sa agende, a da razlog nije poznat. Mogu samo da pretpostavim da je jedan od razloga taj što je i u samom pokretu osoba sa invaliditetom i roditeljskih organizacija bilo neslaganja. Mnoge zemlje iz našeg okruženja su ga usvojile - Hrvatska ga već godinama sprovodi, nedavno ga je donela i BiH", navodi sagovornica 021.
Ipak, kako dodaje, sam Zakon roditelj-negovatelj morao bi da bude preciziran i bolje formulisan, naročito kada su u pitanju roditelji dece koja imaju terminalne bolesti.
"Dakle, u želji da pruže podršku svom detetu, ljudi napuštaju posao, opredeljuju se da koriste taj zakon čime oni praktično bivaju zaposleni, primaju minimalnu platu, uplaćuju im se porezi i doprinosi, ali ako recimo nažalost dete premine, roditelji ostaju i bez tih sredstava, ali i bez posla, obično nemaju uslov za penziju, a već su u godinama kada se teško zapošljavaju. Ono što možemo da naučimo od tih zemalja jeste da mora veoma pažljivo da se u zakonu reguliše ko ima prava na tu vrstu podrške, u kom trajanju i šta se dešava posle", navodi ona.
Lazarević dodaje da je problematično to što bi statusom roditelj-negovatelj, roditelji radili 24 sata sedam dana u nedelji, za minimalnu platu, bez slobodnog dana, a zapravo bi izgubili sva druga prava (dodatna primanja), sudeći po primerima susednih zemalja koje primenjuju zakon.
"To jeste jedan od oblika podrške, ali mora da se povede računa o tome da se porodicama gde roditelji žele da rade, obezbedi podrška tako što će neko drugi brinuti o detetu dok su, recimo, oni na poslu. To je važno i zbog toga da ne bi došlo do potpune izolacije tog deteta i porodice, jer je onda njegov kontakt sveden samo na roditelja (kada se roditelj registruje kao negovatelj), ne ide u vrtić, u školu...", navodi ona.
Sagovornica 021.rs ističe i da postoje nesuglasice među samim roditeljima dece sa invaliditetom.
"Zakon predviđa da ukoliko se roditelj odluči za ovaj status, onda dete gubi pravo na tuđu negu i pomoć. Samim tim, to bi značilo da vi dobijete nešto na mostu, a izgubite na ćupriji. Dakle, prihodi porodice se ni na koji način ne uvećavaju, a sebi ste nametnuli dodatnu obavezu, jer onda nemate pravo da tražite personalnog asistenta, pomoć u kući, ili bilo koju drugu vrstu podrške na koju porodice imaju pravo, zato što se smatra da ste vi zaposleni, primate za to platu i samim tim sva briga o detetu prepuštena je vama kao roditelju", zaključuje Lazarević.
O ovoj temi još detaljnije poslušajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Socijaldemokratska stranka: Vesić prećutao ključne podatke o nesreći u Novom Sadu
04.11.2024.•
3
Socijaldemokratska stranka ocenila je da je ministar građevinarstva Goran Vesić prilikom najave ostavke prećutao ključne informacije o tragediji na novosadskoj železničkoj stanici.
Novosadska opozicija: Pozdravljamo ostavku Vesića, na redu su Vučević i Đurić
04.11.2024.•
6
Novosadska opozicija koju čine opozicione odborničke grupe u Skupštini grada pozdravlja ostavku pod prinudom ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Vesić: Podnosim ostavku, ne prihvatam krivicu za tragediju u Novom Sadu
04.11.2024.•
97
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku, ali je rekao i da ne može da prihvati krivicu za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Firma za nadzor upozorava: Privremeno zabraniti korišćenje dela Železničke stanice
04.11.2024.•
16
Mađarska firma Utiber upozorila je izvođača radova na moguće strukturalne rizike nakon pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici.
VIDEO Kako sada vozom za Beograd: Redovne autobuske linije do Petrovaradina, vanredna do Novog Sada
04.11.2024.•
3
Putnici koji dolaze ili odlaze sa Železničke stanice u Petrovaradinu mogu do nje da stignu gradskim prevozom i to linijama 3, 9, 60, 61, 62 i 63.
Turkulov: Nažalost, nema boljitka kod troje povređenih
04.11.2024.•
0
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov izjavila je da, nažalost, nema boljitka kod troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Oko 1.500 Novosađana dalo krv u poslednja tri dana
04.11.2024.•
5
Oko 1.500 građana je tokom tri dana dalo krv u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, a oko njih 600 je to uradilo po prvi put.
Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji
04.11.2024.•
14
Četvrti dan od pogibije 14 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih nema.
Portal 021.rs objavljuje pitanja koja šalje nadležnima kako bi se znalo ko ćuti na tragediju
04.11.2024.•
20
Portal 021.rs će u narednom periodu objavljivati pitanja koja prosleđuje institucijama i pojedincima.
Gradska inspekcija: Nemamo nadležnost nad nadzorom na objektima Železničke stanice
04.11.2024.•
8
Portal 021.rs uputio je pitanja Gradskoj uprava za inspekcijske poslove da li su oni obavljala nadzore nad radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protest zbog nesreće u utorak u Novom Sadu: "Prvo simbolični, pa sve radikalniji postupci"
04.11.2024.•
23
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je u petak poginulo 14, a teško povređene još tri osobe, održaće se u utorak, 5. novembra u Novom Sadu.
Šta radi Vučević u Kini dok su dani žalosti: "Crni oblak nad sajmom zbog nesreće, ali to je život"
04.11.2024.•
42
U danima nakon smrtonosne tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, premijer Srbije Miloš Vučević, inače nekadašnji gradonačelnik ovog grada, otputovao je u Kinu.
FOTO Železnička trećeg Dana žalosti: Stanica bez ljudi
04.11.2024.•
5
Danas je moguće da se priđe bliže Železničkoj stanici nego prethodnih dana, do ograde koja je postavljena u neposrednoj blizini.
FOTO: Novosađani u redu čekaju da se upišu u Knjigu žalosti za stradale na Železničkoj stanici
04.11.2024.•
3
Novosađani u redu čekaju ispred Skupštine grada kako bi se upisali u Knjigu žalosti otvorenu za 14 stradalih u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad.
Istorija Železničke stanice: Gradili ljudi sa idejom, urušavaju neznalice
04.11.2024.•
20
Železnička stanica u Novom Sadu ucrtana je u generalni urbanistički plan sredinom 50-ih, a zajedno sa zgradom Medicinskog fakulteta predstavljala je novi koncept Jugoslovenske posleratne arhitekture.
Krivične prijave zbog tragedije na Železničkoj: Protiv Vučića, Vučevića, Brnabić i NN lica
04.11.2024.•
26
Pokret Kreni-Promeni podneo je dve krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog nesreće na Železničkoj stanici, u kojoj je poginulo 14 osoba.
I naredni dani u Novom Sadu sunčani, ali jutra ledena: Minus u petak i subotu
04.11.2024.•
0
Novosađani narednih dana mogu očekivati lepo vreme, ali uz veoma hladna jutra.
Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško: "Povrede tog tipa viđene samo u zemljotresima"
04.11.2024.•
3
Svi pacijenti koji su povređeni u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su u teškom stanju.
Razbijena stakla na prostorijama SNS-a na Podbari, ostavljena i poruka: "Ubice"
04.11.2024.•
25
Stakla na prostorijama Mesnog odbora Podbara Srpske napredne stranke razbijena su, a ispod slike premijera i predsednika ostavljena je poruka.
Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić
04.11.2024.•
31
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile.
Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju
04.11.2024.•
83
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se utvrditi politička odgovornost za tragediju u Novom Sadu, jer u to apsolutno nema nikakvu sumnju.
Komentari 17
vesna
***
Srdacan pozdrav.
Petar
Sve najbolje!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar