Dugo sedenje, slaba cirkulacija: Novosadska doktorka objašnjava zašto nas bole noge
Bolovi u nogama dobro su poznata tegoba sve većeg broja građana kojima isti remeti kvalitet života.
Foto: Pixabay
Ovaj bol može da izazove niz uzroka - na većinu mi možemo da utičemo, ali postoje problemi koje nasleđujemo i na koje teže možemo da utičemo.
Zato je ova tema vrlo bitna i o njoj za 021.rs u serijalu "Kod lekara opšte prakse" govori doktorka Marina Ristić Vranješ iz Službe opšte medicine Doma zdravlja "Novi Sad".
Kako će se bol manifestovati zavisi od uzroka bola i od osobe kod koje se javlja, tačnije od pola, starosne dobi, konstitucije, praga bola kao i od komorbiditeta te osobe. Dr Ristić Vranješ naglašava da je bol po prirodi subjektivan, ali da se u praksi pacijenti najčešće žale na akutni, jak bol koji se javlja neposredno nakon traume, preloma, uganuća i tromboze. Tu je i hroničan bol, koji pacijenti opisuju kao tup, potmuo, dugotrajan i posledica je hronične bolesti.
Bol se može intenzivirati, a može i da se udruži sa drugim manifestacijama poput otoka, grčenja mišića, crvenila, mravinjanja...
Zašto nas noge bole je vrlo komplesno pitanje. Naši lekari imaju posla sa različitim uzrocima, pa tako pacijenti neretko dolaze u ambulantu zbog fizičkih povreda, ali i zbog hitnih medicinskih stanja i težih oboljenja. Da bi se utvrdilo šta prouzrokuje bol, treba proceniti gde je bol, odnosno njegovu lokalizaciju i karakteristike bola. Dr Ristić Vranješ naglašava da bol može da zahvati kako celu nogu ili obe noge, tako i jedan ili više delova nogu.
"Ako dugo sedimo ili smo izloženi dugotrajnom stajanju, nosimo neadekvatnu obuću, mi time opterećujemo koštano-mišićni sistem. U ovakvim situacijama bol će se javiti na kraju dana i pacijenti ga opisuju kao umor nogu. Takođe, česta upotreba masne i presoljene hrane može dovesti do nakupljanja tečnosti u organizmu i posledično do otoka u nogama i do bola. Osim životnih navika, postoje uzroci na koje mi ne možemo da utičemo, kao što je infekcija - infekcija donjih ekstremiteta poput erizipela, celulitisa, tromboflibitisa, limfangitisa, koji zahtevaju primenu terapije poput antibiotika, antiinflamatornih lekova, antikoagulansa, sve zavisi od uzroka", počinje objašnjenje naša sagovornica.
Pacijenti se javljaju i zbog problema u zglobovima, koji su takođe vrlo bolni.
"Tu imamo artroze, što predstavlja propadanje hrskavice samog zgloba, a ova oštećenja najčešće se javljaju kod osoba starije životne dobi, dugo traju i uveliko ograničavaju kretanje što smanjuje i kvalitet života. Za razliku od degenerativnih promena, artritisi se mogu javiti i kod mlađih osoba i predstavljaju zapaljenje zglobova. Posebna vrsta artritisa koju mi viđamo u našoj ambulanti je giht, koji se manifestuje ponavljanim upalama zglobova koje su posledica taloženja kristala u zglobu i u tkivima oko zgloba. Kristali su soli mokraćne kiseline i njihovo nagomilavanje nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučenja i takav napad počinje iznenada najčešće tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima, a obuhvata jedan zglob, najviše zglob nožnog palca, a neretko su obuhvaćeni i drugi zglobovi. Ovde je osim terapije bola, kortikosteroidne terapije i lekova za smanjenje mokraćne kiseline, bitna dijeta sa smanjenim unosom proteina, ugljenih hidrata i zabranom konzumacije alkohola", pojašnjava naša sagovornica iz novosadskog doma zdravlja.
Ne možemo da ignorišemo jedan veliki problem koji se javlja u našoj populaciji i zadaje velike muke, a to je poremećaj cirkulacije. Oni koji dugo sede, ne kreću se, imaju problem sa kilažom i generalno neguju štetne životne navike mogu da očekuju problem s cirkulacijom, ali on se javlja i iz genetičkih razloga, odnosno u porodici.
Kod poremećaja cirkulacije bitno je da znamo za sve pojave - za perifernu arterijsku bolest i za hroničnu vensku insuficijenciju. Kod periferne arterijske bolesti, objašnjava dr Ristić Vranješ, arterije su sužene i smanjuje se protok krvi do nogu.
"A suženja su posledica nakupljanja plakova. Ovaj proces otežava krvi da prenosi kiseonik i hranljive materije do tkiva. Javlja se bol i tegobe pri hodanju i vežbanju, odnosno u situacijama kada je potreba mišića za kiseonikom veća. Periferna arterijska bolest može se javiti kod osoba sa poremećajem lipida, kod pušača, gojaznih osoba kao i pacijenata sa hroničnim bolestima kao što su hipertenzija i dijabetes. Što se tiče hronične venske isuficijencije, kao što i sam naziv kaže, to je hronično oboljenje, prouzrokuje oticanje nogu i stopala i to dovodi do stvaranja proširenih vena i bolnih nogu. Mogu biti praćeni promenom pigmentacije, svraba kože i pojavu ulkusa", predočava ona i dodaje da ljudi sa hroničnom venskom isuficijencijom nemaju vene dovoljno "sposobne" da prenose krv do srca.
Takođe, bolovi u nogama mogu biti posledica oštećenja živaca kao što je išijas ili dijabetična neuropatija, a u ambulantama se neretko pojavljuju pacijenti sa traumama - od jednostavnih ogrebotina, ubodnih rana, posekotina, ujednih rana pa sve do uganuća i preloma nogu.
Šta kad dođete kod lekara zbog bolova u nogama?
Svaki lekar najpre će detaljno i celovito sagledati pacijenta koji ulazi u ambulantu, što već daje dosta dobru sliku o njegovom opštem fizičkom stanju. Dr Marina Ristić Vranješ kaže da je bitno da lekar zna kako se pacijent kreće, da li je u prinudnom položaju ili koristi određena pomagala. Zatim se uzima anamneza.
"Detaljnim anamnestičkim podacima bliže određujemo vrstu oboljenja, kada se bol javio, koliko traje, da li se širi, kakav je intenzitet i da li je pacijent uzimao terapiju za bol. Nije svaki bol isti i mi detaljnim razgovorom i pregledom pacijenta bliži smo postavljanju dijagnoze. U tom slučaju mi primenjujemo i adekvatnu terapiju i dalje pratimo tok. Naravno, ukoliko određene tegobe traju ili ukoliko se ne reaguje na primenjenu terapiju adekvatno, šaljemo pacijenta na dalje ispitivanje u vidu laboratorije, ultrazvučnih pregleda, rendgen snimka, u zavisnosti od patologije na koju sumnjamo", kaže naša sagovornica u serijalu "Kod lekara opšte prakse".
Što se tiče same prevencije bola u nogama, dr Ristić Vranješ napominje da je najbitnije održavati zdrav stil života.
"To znači da vodite računa o normalnoj telesnoj težini, morate imati redovne zdrave obroke, nemojte da zaboravite na hidraciju, odmor i redovnu fizičku aktivnost. Moram da naglasim da je za prevenciju bola u nogama bitno nositi i adekvatnu, kvalitetnu obuću. Za kraj, nemojte ignorisati bol, bitno je blagovremeno se javiti izabranom lekaru radi započinjanja terapije", zaključuje dr Marina Ristić Vranješ.
Ukoliko sumnjate da imate problem, vrlo je bitno da ne ignorišete svoje bolove i da posetite lekare u svom najbližem domu zdravlja.
"Kod lekara opšte prakse" je serijal emisija realizovan i na Radiju 021. Sve emisije možete pronaći na JEDNOM MESTU.
------------
Serijal "Kod lekara opšte prakse" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u serijalu nužno ne odražavaju stav organa.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Odavanje počasti poginulima u padu nadstrešnice u petak u kampusu Univerziteta
21.11.2024.•
1
Grupa nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta pozvala je zaposlene i studente Novosadskog univerziteta da se pridruže akciji "Zastani, Srbijo!".
Majka nastradale u Novom Sadu: Hapšenja ne bi bilo da nije bilo protesta
21.11.2024.•
12
Zorica Ruman, majka Anđele Ruman iz Stare Pazove, devojke koja je poginula u nesreći u Novom Sadu, kaže da možda niko od odgovornih ne bi bio uhapšen da nije bilo pritiska javnosti.
Tužilaštvo za organizovani kriminal: Dela osumnjičenih za pad nadstrešnice nisu u našoj nadležnosti
21.11.2024.•
1
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) za sada neće postupati u predmetu u slučaju nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...
21.11.2024.•
0
Petak će biti tmuran i očekuje se susnežica, ali tu su i koncerti, predstave i razne aktivnosti u Novom Sadu da poprave raspoloženje.
Vučić: Nema više ostavki, do hapšenja nije došlo pod pritiskom demonstranata
21.11.2024.•
35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da više neće biti ostavki i da će nadležni organi "nastaviti da rade svoj posao".
Novaković: Stvari će početi da se rešavaju kada osoba A.V. završi u tužilaštvu zbog korupcije
21.11.2024.•
2
"Suštinski, pala nam je korupcija na glavu", rekao je narodni poslanik i bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković.
Inženjerska komora: Sud časti prikuplja dokumentaciju za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
21.11.2024.•
2
Inženjerska komora Srbije saopštila je da je njen Sud časti preduzeo radnje u vezi sa prikupljanjem dokumentacije neophodne za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu.
Uhapšena još jedna osoba zbog nesreće na Železničkoj stanici, dok se za jednom traga
21.11.2024.•
6
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je još jedna osoba uhapšena danas zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Pogačar: Ukoliko Relja ne bude pušten, tek će onda uslediti blokade svih institucija
21.11.2024.•
4
Opozicija će nakon saslušanja studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu Relje Stanojevića odlučiti kako će dalje postupati, rekao je gradski odbornik pokreta Bravo Miran Pogačar.
Opozicija: Novosađani će sutra poručiti gradonačelniku da ne može izbeći odgovornost
21.11.2024.•
12
Novosadska opozicija koja učestvuje u radu Skupštine grada pozvala je građane da se u petak, 22. novembra, u 11.52 časova, pridruže akciji i zastanu na 15 minuta.
Brnabić o hapšenju za nesreću: Tužilaštvo podleglo pritiscima ulice i uplašilo se najgorih
21.11.2024.•
38
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić navela je da je Tužilaštvo "podleglo pritiscima ulice".
Advokat traži da se Vučević i Gojković izbrišu iz imenika AKV
21.11.2024.•
21
Advokat Ivan Gunjić zatražio je od Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine da se iz imenika obrišu premijer Srbije Miloš Vučević i premijerka Vojvodine Maja Gojković.
VIDEO: Završena blokada novosadskog suda, o daljim koracima nakon saslušanja Relje Stanojevića
21.11.2024.•
37
Treća šestočasovna blokada zgrade novosadskog suda i tužilaštva završena je nešto pre 14 časova.
Sutra tmurno u Novom Sadu, očekuje se susnežica
21.11.2024.•
0
Petak će biti tmuran i očekuje se susnežica.
Od istrage nesreće u Novom Sadu moglo bi da zavisi i otvaranje poglavlja sa EU
21.11.2024.•
12
Otvaranje poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom moglo bi da zavisi od načina na koji se bude vodila istraga za nesreću u Novom Sadu.
Dačić o blokadi suda u Novom Sadu: Dosta je bilo maltretiranja policije
21.11.2024.•
12
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policija danas sve uradila po nalogu tužilaštva i obezbedila dovođenje ljudi koje je tužilastvo tražilo.
Nastavak rasprodaje imovine novosadske firme "Dunav grupa agregati"
21.11.2024.•
1
Oglašena je prva prodaja nepokretne imovine novosadske firme "Dunav grupa agregati" u Zrenjaninu.
VIDEO: Studenti Filozofskog i FPN-a u Beogradu prekinuli nastavu na 15 minuta za žrtve u Novom Sadu
21.11.2024.•
1
U znak solidarnosti sa žrtvama nesreće u Novom Sadu, studenti Filozofskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka u Beogradu u 11.52 prekinuli su nastavu na 15 minuta.
U petak bez blokade novosadskog suda: Građani pozvani da se zaustave na 15 minuta
21.11.2024.•
1
U petak, 22. novembra neće biti blokade novosadskog suda, već će oni koji se u 11.52 časa zateknu ispred tog objekta učestvovati u simoboličnoj akciji, saznaje 021.
Opozicija o hapšenju Vesića i Tanasković: Zakasnela i nedovoljna, pokušaj da se umiri javnost
21.11.2024.•
2
Stranke opozicije i pojedini političari oglasili su se nakon objavljivanja informacije da su zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu uhapšeni Goran Vesić, Jelena Tanasković i drugi.
Šta do sada znamo o uhapšenima zbog nesreće u Novom Sadu: Od ministra do projektanta
21.11.2024.•
22
Jedanaest osoba je uhapšeno zbog nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je u obrušavanje nadstrešnice poginulo 15 osoba, a dve su još uvek u teškom stanju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar