Fenomen nazvan "drumska hipnoza": Ovo su načini da ga izbegnete

Autor: Jutarnji list

Život

07.07.2024.

14:05

Fenomen je prvi put opisan u članku iz 1921. godine u kojem se spominje fenomen "drumske hipnoze" kao vožnje u stanju transa dok gledate u fiksnu tačku.

Fenomen nazvan "drumska hipnoza": Ovo su načini da ga izbegnete

Foto: Pixabay

Da li ste se ikad našli u situaciji da ste vozili skoro automatski pri čemu bi vam misli odlutale, a što biste shvatili tek kasnije, pa prema pejzažu pokušavali da zaključite gde ste tačno i na kom kilometru puta, iako put poznajete odlično?

Da li ste ikad stigli na odredište, a da se ne sećate kako ste, zapravo, tamo stigli? Ako niste, imate sreće, a ako jeste, onda ste patili od takozvane groznice pune linije ili "drumske hipnoze".

Fenomen drumske hipnoze karakteriše gubitak osećaja tokom vožnje. Pojedinosti o tome koliko ste brzo vozili, koliko dobro ste vozili, stvarima koje ste usput videli i lokacijama pored kojih ste prošli mogu biti nejasne ili vam može predstavljati problem da ih se prisetite. Takođe vam se može učiniti da je vožnja bila mnogo kraća nego što je zaista bila.

Reč je o mentalnom stanju u kom vozač automobila može bezbedno da vozi do destinacije bez sećanja da je to svesno učinio.

U tom stanju svesni um vozača potpuno je usredsređen na nešto drugo, dok naizgled još obrađuje informacije potrebne za bezbednu vožnju. Drumska hipnoza je zapravo manifestacija zajedničkog procesa automatizma, ili sposobnost izvođenja radnji bez svesnog razmišljanja o njima.

Ljudi stalno automatski obavljaju svakodnevne aktivnosti, poput hodanja, vožnje bicikla ili izvođenja naučenih i uvežbanih radnji.

Nakon što se neka veština savlada, moguće ju je izvršiti dok se fokusiramo na druge zadatke. Na primer, osoba vešta u vožnji automobila može dok vozi da planira šta će da radi sledećeg vikenda, a budući da je fokus svesti usmeren na drugi zadatak, može doći do delimičnog ili potpunog zaboravljanja vremena provedenog u vožnji. Dakle, automatska vožnja nije isto što i umorna vožnja, jer se osoba može uključiti u automatsku vožnju, dok na bezbednost i brzinu reagovanja umor znatno negativnije utiče.

Fenomen je prvi put opisan u članku iz 1921. godine u kojem se spominje fenomen "drumske hipnoze" kao vožnja u stanju transa dok gledate u fiksnu tačku.

Studija Voltera Majlsa iz 1929. godine, pod nazivom "Spavanje s otvorenim očima", takođe se bavila tom temom, i pokazala je da bi vozači mogli da zadremaju otvorenih očiju i da nastave da upravljaju vozilom.

Ideja da bi ovaj fenomen mogao objasniti neke automobilske nesreće postala je popularna 1950-ih, a sam izraz "Hipnoza druma" skovao je G. V. Vilijams 1963. godine. Nadovezujući se na teorije Ernesta Hilgarda da je hipnoza promenjeno stanje svesti, neki teoretičari smatraju da svest može razviti hipnotičku disocijaciju. U hipnozi druma jedan tok svesti vozi automobil, dok se drugi bavi drugim stvarima. Tada se javlja pomenuta delimična ili potpuna amnezija povezana s vremenom provedenim u vožnji pod "drumskom hipnozom".

Kada se javlja?

Nekoliko studija pokazuje da se drumska hipnoza može pojaviti 2,5 sata nakon početka puta i uglavnom se javlja zbog monotonije putovanja na dugim ravnim rutama i slabijeg vida noću kada je oko druma sve u mraku, pa nije iznenađujuće da je to stanje i jedan od glavnih rizika noćne vožnje. Posebno zato što vozač tada fiksira pogled na belu isprekidanu liniju na putu.

Vožnja bez svesti?

Drumska hipnoza nastupa kad su vozačeve oči otvorene, a mozak ipak ne registruje, ili analizira ono što osoba vidi, piše "El Pais".

To je zato što se moždana aktivnost usporava, jer je obrazac pokreta i stimulansa predvidiv. Posledica toga je da osoba za volanom izvodi pokrete inercijom i nije u potpunosti svesna toga.

Ova automatska vožnja znači da se ne sećate šta ste učinili i šta se dogodilo kilometrima iza vas.

Stručnjaci objašnjavaju da je to stanje slično meditaciji u kojem će podsvest odmah krenuti u akciju kada se primi spoljašnji podsticaj. Međutim, ova reakcija može biti sporija nego inače.

Zašto se javlja drumska hipnoza?

Medicinske studije zaključuju da postoje četiri ponavljajuća uzroka zbog kojih se vozaču javlja drumska hipnoza:

Umor: stvara promeene u informacijama koje vozač prima i načinu na koji reaguje na njih.

Put: ravan put ili put s monotonim okruženjem dovode do automatskih kretnji u vožnji.

Putovanje: Osoba za volanom može biti manje oprezna i njena pažnja može biti smanjena ako ima saputnike.

Noć: Noću oko pati od značajnog nedostatka informacija, a vizuelni kapacitet se smanjuje na 20 odsto.

Kako izbeći drumsku hipnozu?

Za borbu protiv ovog stanja morate pokušati da ne ostavite oči fiksirane na jednoj tački i redovno pravite pauze tokom dugotrajne vožnje.

Takođe pomaže održavanje ugodne temperature u kabini i redovna hidratacija.

U svakom slučaju, kad se pojavi ovo stanje kod vozača, to može biti opasno i sigurno ponekad ima veliku ulogu u neobjašnjivim automobilskim nesrećama kad zapravo nije potpuno jasno kako i zašto neki automobil nije zakočio, ili skrenuo, već nastavio da ide pravo.

Teme

vozači drumska hipnoza

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

L

08.07.2024 • 08:55

L

Ovo se desilo dva puta kada sam vozio na ravnici izmedju Madjarske i Austrije.Sreća je sto sam oba puta imao suvozača koji je brzo video i shvatio da sam odlutao i insistirati na odmore kako bi došao sebi bez ikakvih posledica.

1 0 +1
Talac

08.07.2024 • 08:17

Ovo iz teksta je malo ko licno doziveo ali nesto slicno jesmo svi: kada zavrsite razgovor preko mobilnog telefona, deonice koju ste presli tokom razgovora se uopste ne secate. Ovo bar vazi za nas muskarce jer nas mozak nije sposoban za multitasking. To vam je dokaz koliko je opasno svako ometanje tokom voznje (gde spada i mobilni) jer u slucaju potrebe za vanrednim reagovanjem, vasa reakcija ce biti sporija.

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.