Srećan 8. viber

Hathor

Info

01.03.2023.

09:38

Bilo je pitanje momenta kada ću neki tekst započeti sa "nekad se lepo znalo" i bojim se da je kucnuo čas za to.

Foto: Pixabay

Oprostite na ovom bumerskom ispadu ali "u neko moje vreme" kad sam bila mlađi školarac osmi martovi su bili onaj praznik kada tata, sestra i ja glasno namigujemo i šššššššuškamo po kući, a mama se pravi da ne čuje i da ne zna ništa. Tada spakujemo nešto sitno u "zlatni" papir koji šuška još jače i damo joj uz prigodnu pesmicu u kojoj piše da je najlepša i da nam znači i onda mama plače - tako znamo da smo uradili pravu stvar.

Ništa drugačije nije bila situacija kod vaspitačice i učiteljice. Vaspitačica je "u neko moje vreme" dobijala cvet od deteta koje ga donese, a kod učiteljice se moglo desiti da uz cvet uleti i neki "parfem" koji dete kupi ispred robne kuće sumnjivog kvaliteta, ali od teško zarađenog džeparca i od mirišljavih sličica ko od usta odvojenog. I ta ruža iz dedine bašte ili onaj karanfil s pijace su, činilo se, bili baš vredni sudeći po tome koliko su im se radovale.

I onda jedno 20 i nešto godina kasnije – sve je drugačije. Pojedinačne cvetiće i karmin zamenili su pozamašni iznosi za skupe poklone, celokupna organizacija i to ne samo za učiteljicu već i za njih tri + tetkice i sve redom da se niko ne preskoči i ne uvredi, i to sve od dece? Ne, od mama.

Imam troje dece, tri viber grupe, tri osma marta i gomilu istih poruka, problema, glavolomki, glasnih i prećutnih komentara. Svakog februara glavna od svih u svakoj od grupa zapodene temu osmog marta i toga po koliko se ove godine skuplja novca – ona predloži pod parolom "ovo je samo predlog, ne morate prihvatiti". Neretko se javi i ona druga koja kaže da može da se skuplja i po više!

Nakon toga, često pola njih kaže "može", a druga polovina isto kaže "može" jer ne želi da im dete bude izdvojeno, etiketirano, pomenuto u bilo kakvom lošem svetlu ili da oni ispadnu nedajbože najgori roditelji ili da ne vole vaspitačicu i učiteljicu dovoljno. Tužna priča iza toga je da neki roditelji zaista ne mogu da izdvoje za to u tolikom iznosu ali ipak pristaju. Svaki put.

Od smajlića, cvetića, kaps lokića i pasivne agresije sve puca i nekako se čini da solucije nema: To se tako mora, svaki pokušaj da se priča promeni (desi se i to čudo, jednom u pet godina) bude ućutkan kao pokušaj slobodne volje na Pinku. To uvek i nepogrešivo mora biti jednako kao i svuda, a svuda je tako jer je između ostalog tako i kod nas.

I onda, kad se sabere svako "može" na "to je samo moj predlog ne morate prihvatiti" dobija se poprilično pozamašna cifra prijatelji moji bez dece i viber grupa, iznenadili biste se. Pa se kupi fin komad parfema, ali pravog i skupog ili vaučer u "Zari" ili "Haemu".

Prve godine sam se onako neiskusno zabezeknula i pomislila: "Ali, zašto pobogu? Em pola roditelja zaista to ne želi, em sam uverena da pola vaspitačica i učiteljica deli isti stav, em ono što bi trebalo da je suština priče a to je pažnja koju će DECA iskazati učiteljicama izostaje". Ovo je klasičan poklon mama dok se deca ovde o praznik samo okrznu.

Na stranu što je ova agonija svake godine mučna jer se vrti uvek isto, a to je da li napraviti neki "personalizovani" skupljač prašine i nebitnosti ili pokloniti vaučer za nešto što bi inače kupila sebi sama i tako utopila poklon u gomilu ničeg posebnog. Ovaj cirkus nas tako lako vuče u besmisao samog praznika i svake godine smo sve dalji od njega, a cifre sve veće.

Ako je običaj tog dana saopštiti učiteljicama koliko su nam vredne onda sam, oprostite na patetici, sigurna da bi se to najlepše pokazalo dečijim osmehom i onim žarom u očima dok voljena učiteljica ili vaspitačica čita pesmicu, uzima baš taj tvoj cvet što si doneo i otvara delić svog srca. Još ako zaplače, ih!

Iako su me već upozoravali da će biti još gore, te da ti iznosi i obesmišljavanje svega nisu dostigli svoju punu snagu, ja se iskreno onako romantično nadam da će se glavna majka jedne godine uspavati, te da će zaboraviti, da će sledeće onda pući viber i da neće biti moguće poslati omiljenih 417 "može može može može" poruka, da će treće godine onda da uleti neki vaspitač ili učitelj i da ćemo biti primorani da se naredne godine prešaltamo na "tate i sestre" koje šuškaju i namiguju dok prave nešto - sami, ali uzbuđeni i srećni.

Teme

OSMI MART Hathor

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Ina

01.03.2023 • 14:13

Da da

Pa tako je samo buket cveća,čestitka i dečiji odnesi dovoljni su učiteljicama da budu srećne sa " svojom" decom.Vratite se na nešto što je bilo stvarno lepo.Ovo ne da nije lepo nego je otužno...i nemojte biti neiskreni,polovina roditelja nema para za to jer postoji puno važnijih stvari koje treba da obezbede svojoj deci...Svaka čast na tekstu..Bravo!!!

7 0 +7
Kasno

01.03.2023 • 10:13

Falio mi ovaj tekst juce da ga podelim na grupu.

26 1 +25
Pff

01.03.2023 • 10:06

Pa evo vi ih preteknite i predložite da se ove godine pokloni buket cveća i čestitka na kojoj su potpisani učenici, možda i prigodna pesmica. Možda i vi dobijete "može, može, može" samo treba neko to već jednom da kaže, ali niko ni da pokuša.

19 3 +16

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.