Kvrc!

Hathor

Info

08.03.2023.

10:45

Sigurna sam da su vam roditelji bar jednom rekli: "Videćete vi kako je to kada ostarite".

Foto: Pexels (Cottonbro studios)

I sigurna sam da ste na to prevrnuli očima i nastavili po svome ubeđeni da se to sigurno em neće desiti, em neće se vama desiti, jer zaboga, ovako fantastični ljudi ne stare zar ne?

Takođe, sigurna sam da smo svi prošli isti proces doživljavanja odrastanja i starenja po principu: osnovna smo škola, pa su oni u srednjoj veliki. Srednja smo škola, pa su oni na faksu veliki, studenti smo pa su oni sa poslovima i porodicama ljudi, a mi još klinci. Sa poslovima smo i decom, ali smo i dalje mladi i nezreli.

E, ja vam dođem tu negde. Tu negde kao, jeste, imam (skoro!) 40 godina, posao, muža, stotinu dece, ali, iako sam skakala sa lokvanja škole na lokvanj srednje, pa na lokvanj faksa, pa na ovaj sad, i dalje krekećem kao da imam otprilike 10 godina, životne mudrosti ni u tragovima, iskustva nešto bledunjavo, prevejanosti nula. Takoreći, zapela u nekoj 20. godini, i dalje zamišljam neke scenarije koji će se desiti u dalekoj budućnosti iako sam u najboljem slučaju stigla već do polovine života.

Izgleda da svi starimo (pretpostavljam, mada nije provereno), ali i da svi potpuno drugačije doživljavamo tu pošast - neko je mator bio i kao klinac i sad u tome pliva kao riba u vodi a mudrost mu pršti na sve strane. S druge strane, prezabavno je gledati nove trendove u kriziranju srednjih godina gde nam pundravce, besne motore, automobile i ljubavnice zamenjuje ono najgore – iznenadno trčanje i zdrav život (hehe). A nesumnjivo nam osobe od uticaja i glasa sve više plasiraju priču o hijaluronima i sitnim špricanjima kao osnovnu higijenu, te se bez problema zgražavaju nad osobama koje su odlučile i usudile se da ostare bez toga.

A tu smo i mi kojima ne dopire do mozga da se nešto dešava i da nešto treba posebno misliti u vezi sa vremenom koje prolazi, ali nam poprilično glasno s vremena na vreme nešto kvrcne u glavi.

Kvrcne mi svaki put kad ustanem iz ležećeg položaja, pa prvih par koraka napravim onako sa rukom na leđima i pognutim ramenima.

Kvrcne mi svaki put kada mi pažnju zadrži prilog RTS-a o najlepšoj bašti neke Dragane iz okoline Užica pa ga bez blama ispratim do kraja.

Kvrcne mi kad me ovaj moj desetogodišnjak opušteno nadmudri u nekoj igri reči ili pogodi moju, a zadivi svojom glavolomkom ili znanjem. Kakva drskost moram priznati, s obzirom na to da se rodio juče i da "ćuti tu šta ti znaš".

Kvrcne mi kad mi društvo otkaže druženje jer ko će se sada cimati oko spremanja, lepog ponašanja, small talk-a i slušanja ko zna čega, rizik je prevelik, a topli krevet i daljinski poprilično bezopasni.

Kvrcne mi kada moja ekipa s posla krene da drobi kako su matori dok ja, 10 godina starija od svih, blenem u tu jednu tačku i trudim se da mislima ne dotaknem svest. A kvrcne mi i bogami kad im plasiram "objektivno" vrhunsku foricu iz 2003, bacim mikrofon, a oni mi uzvrate zrikavcima, tumbleweed-om i nakašljavanjem.

Kvrcne mi kad pokažem mužu telefon da pročita nešto, on ga udalji onako dole da bolje vidi, pa da može pod bi probio rukom i završio u stanu ispod. Mada, sumnjam da se folira.

Kvrcne mi kad pogledam sebe u ogledalo i pomislim odakle meni tužna faca kada nisam tužna, odakle meni ovaj podbradak i ove bore oko očiju, mislim, ja sam još uvek klinac nezreli zar ne?

Kvrcne mi kad skontam da izistinski uživam u stvarima koje su samo odrasli voleli: podvarak, kratka šetnjica, osluškivanje komšiluka, pijaca, popodnevna dremkica - ali u onoj varijanti gde se samo na pola sata šćućuriš u dnevnoj na kauču, na 30 centimetara širine, dovoljno.

Kvrcne mi kad zaista ne razumem neki novi trend i ne trudim se oko toga. Kad shvatim da više nije bitno da ulazim u štoseve.

I kvrcne mi kada krenem da citiram Čendlera (mladi uglavnom ne vole "Prijatelje" i ja stvarno ne znam šta onda vole?) kada je ono jednom rekao "Znate šta? Imam 29 godina dođavola! I želim da sedim u udobnoj stolici i gledam tv i odem u krevet u razumno vreme".

Kvrcne mi kada sama ustanem u šest iako mogu da spavam duže jer mi, stari ljudi, ustajemo rano da odemo po hleb i popijemo kafidžonku.

I evo, kao što sada neke tamo pedesetogodišnjake vidim kao "velike", uverena sam da ću se za 10 godina osećati jednako "klinčeći" kao i ceo život, te da će me jednog dana, ako ikad umrem (i dalje neprovereno), smrt dočekati ovako zbunjenu i nemudru.

Teme

Hathor

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

ns

08.03.2023 • 20:07

kvrcne i meni

kad ustajem ujutro, u glavi imam 18, al telo ima 58, pa malo usporim...super tekst :)

9 0 +9
Normalan

08.03.2023 • 17:31

Koliko je ovo dobro, neverovatno:)

12 0 +12
ee

08.03.2023 • 15:41

ee

Voleo bih kad bi autor ovog teksta koristio rec caskanje umesto engleske reci small talk jer je apsolutno nepotrebno, hvala unapred.

15 7 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.