Novosadski carspotting: Šta vam deca rade kada ih ne gledate?

Osam dečaka stoje na "ostrvu", nasred Futoškog puta kod Šeratona, i drži telefone. To je slika koju je jedna žena podelila u fejsbuk grupi novosadskih mama.
Rekla je da izleću na put dok se saobraćaj dešava, slikaju automobile, na ukazivanje odraslih da se sklone odande jer mogu da nastradaju – smeju se. Sa slike se može videti i da dečaci nemaju više od deset, jedanaest godina, po mojoj slobodnoj proceni jedan je i predškolac.
 
Ova i slična objava od pre nekoliko nedelja imaju više 100 komentara koji su mi, možda i mnogima od vas, otkrili trend za koji nisam ni znala da postoji u Novom Sadu: "carspotting" - nebezbedno, bahato, maloletno i rizično. 
Deca se u tom kraju grada uglavnom lociraju na ćošak Bulevara Evrope i Branka Bajića (nekad i niže, kod Šeratona) u nameri da ukebaju skup ili redak automobil koji je onda potrebno snimiti. Snimak što duže traje, to su veće face, makar to značilo i da moraju da izlete na put i rizikuju život. Ponekad opkole automobil i zaustave ga u potpunosti. 
 
Nakon toga, snimak ili sliku kače na TikTok gde se skupljaju pregledi, šerovi i vršnjačko tapšanje po leđima u čiji zagrljaj tako nestrpljivo žele da upadnu ne pitajući za cenu.
Ovakvih grupica dečaka ima po celom gradu već mesecima. Svakodnevno izlažu sebe i druge učesnike saobraćaja opasnosti, pritom, ne znajući ko sedi za volanom, niti kakvu reakciju mogu da izazovu kod onog kome deca izlete ispred auta i zaustave ga. Kažu da mahom deca imaju satiće te da je, prema mišljenju majki čije sam komentare čitala, nemoguće da roditelji ne znaju gde im se deca u tom momentu nalaze i da je potpuno sumanuto verovati da bi bilo koji roditelj ostao miran znajući da mu se dete trenutno nalazi na "ostrvu". 
 
Što je još strašnije, veliki broj njih je podelilo isto iskustvo: videvši ovu pojavu ukazali su, na licu mesta, deci da je opasno to što rade i da se manu ruskog ruleta ali su svi dobili isto: ismevanje, vređanje i ignorisanje, što ih je obeshrabrilo da učine više u daljoj borbi za urazumljivanje nekolicine kamikaza.
 
I očaj se mogao videti iz tih komentara: od predloga da se ukine TikTok onlajn peticijom (znam, totalno Toma Nikolić vajb), do ukidanja samih telefona, zatvaranja u sobe da se ne promoli nos dok se ne dozovu pameti, sve do onih retkih koji su rekli "Pa stanite ljudi, krenimo od početka, zašto deca u tome ne vide ništa loše? Zašto ne 'karspotuju' bezbedno, na parkinzima? Zašto nisu naučeni da se prema odraslima ophode sa poštovanjem?"
 
I kao kad ubiješ jednu pčelu, pa dođe njih milion na sahranu, e tako je i onaj video gde automobil juri suprotnim smerom na auto-putu Miloš Veliki izrodio, bar u slučaju mog algoritma, gomilu sličnih snimaka snimljenih neposredno nakon toga. Kažu da je po sredi svojevrsni "TikTok challenge", a internet me nije poštedeo ni detaljnog uputstva kako izaći na autoput u traku za pogrešan smer, u slučaju da poželim da se i ja oprobam u igri života i smrti.
 
Moramo da podvučemo crtu negde, nije bitno gde, ali da se od nečeg krene: da se za početak usmerimo na, eto, recimo, da niko ne pogine u bezglavom trčanju po cestama, gušenju od pune kašike cimeta, skakanja u Dunav i ostalih izazova u kojima male glave ne vide opasnost. Da nam to, eto, samo ideja, bude primarni cilj, da niko ne nastrada, možda da nakon toga zagrizemo i jače: onaj skuplji i najslasniji zalogaj zvani "kako drugačije da me prihvati ekipa? Kako da im kažem da ne želim i da je to loše? Na kraju krajeva, kako da me zainteresuju druge stvari?"
 
Pritisak sredine je nesumnjivo ovde najveći neprijatelj, ali hej, ideja ima puno: Primera radi, u jednom irskom gradiću baš ove godine veliki broj roditelja je napravio pakt – dobrovoljno su se dogovorili da deci ne daju telefone (i pristup Snapchat-u, Instagramu, WhatsApp-u i Tiktoku) do polaska u srednju školu. 
Toj odluci pridružili su se nastavnici i škole. Na taj način napravili su mali korak za čoveka, ali veliki za pritisak vršnjaka i nadmetanje sa njima. Uostalom, kao što sam već pisala u jednom od ranijih tekstova, uzrasna granica za korišćenje svega navedenog je 13 godina, samo ne umemo i mrzi nas da čitamo.
 
I nije to izazov samo za roditelje. I za školu je, i za policiju, bogami i za saobraćajnu signalizaciju. Zašto se ne izazivamo da, recimo, obiđemo sve kontinente? Da uradimo neki broj sklekova, da smršamo viške kilograma ili da se popnemo na Kilimandžaro? Da ispevamo visoki ton, da odigramo ples, ili napravimo viralnu feta/čeri testeninu iz rerne kao što je pola digitalnog sveta? 
 
Hajde da se izazovemo u ono dosadno: da vidimo gde su ta deca, šta misle, šta sanjaju i koga slušaju? Jesu li na ostrvu i da li je ono pusto ili imaju ekipu?
 
I te linije, ako mene pitate, treba ostaviti iza "bezvrednosti" samih izazova i nema potrebe crtati ih dalje. Nije mnogo važno ako je needukativno, bezvredno i "glupo". Ne mora baš sve da se uništi i ne mora za baš sve da se dobije Nobelova. Bitno je ne dobiti Darvinovu nagradu. Za početak. 
  • Ja znam šta bih

    13.09.2023 18:22
    Pozovite 192
    Zašto se niko od vas prolaznika nije dosetio da pozove komunalnu a može i saobraćajnu policiju?! Samo takvim situacijama preko institucija možete dopreti do roditelja. Za uši mi dovedete dete na kućna vrata i uručite novčanu kaznu pa ako se ponovi onda lepo kazna prinudnog volontiranja recimo u domovima za stare ili sličnim ustanovama
  • /

    13.09.2023 17:01
    /
    niste hteli eu sada istok neka vaspita decu.

    ovo su klipani ali sta rade roditelji sa decom od 2-3 godine u ponoc na ulici
  • Lanmi

    13.09.2023 16:47
    Veci su problem ovi pacenici sto agresivno voze i paradiraju te besne gliste, a klinci ko klinci... U tim godinama im sigurno nece biti Fiat i Skoda pojam.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".