Šta da kažete onima koji neće da glasaju?

Svi dobro znamo da jedan deo Srbije slavi, drugi ide na slavu, a treći je apolitičan.
Šta da kažete onima koji neće da glasaju?
Foto: 021.rs
Taj treći deo odlikuje bezrezervna nezainteresovanost za politiku čvrsto utemeljena u klasicima poput "Svi su oni isti", "Jednom sam se razočarao u ljubav i bogme više neću" i "Moj glas ne menja ništa".
 
I ja ih u potpunosti, do srži i do koske razumem – sve što nije zatvaranje očiju, odstupnica i linija manjeg otpora - teško je. A niko, složićete se, ne voli da radi teške stvari. Posebno ako na kraju te tako teške igre nema nagrade, a često je nema.
Reći će vam da ne znaju jer ne gledaju TV, da nisu čuli jer ne slušaju radio, da to što im pričate čuju prvi put jer ih to prosto ne zanima. Reći će vam da, iako žive tu pored vas, u stvari obitavaju u paralelnom univerzumu i pokušaće da vam kažu da im je dobro i da ih se ne tiče, da je ta zemlja na kojoj stojite oboje kod njih verovatno drugačija, vazduh koji udišete nije isti. 
 
Da kompletni sunovrat vrednosti i učmalost sistema osetite samo vi, ne i oni. Tada, ne preostaje ništa drugo no da budete glasni i naporni, to vam dođe kao obaveza, kao breme te mrvice optimizma koju, za razliku od njih, o sudbo kleta, nosite na leđima.
A bez obzira na to koliko je njihova apolitičnost i nezainteresovanost za izbore duboka, nelečena i čvrsta, dok su naši optimizam, energija i mogućnosti na izmaku snaga - strahovito je bitno biti blizu i biti tu. Ne odustajati od onih koji su odustali. Biti im u vidokrugu, biti im na ekranu tog telefona, na ulici, na kafi, na slavi, u sandučetu i, što da ne, frižideru. Zapravo, nije mnogo važno koliko ste blizu i koliko vas glasno čuju, važno je da pravite buku. Bilo kakvu, bilo gde, glasom, slovima, bojom, mimikom ili čak ćutanjem ako je tako glasnije.
 
A za pravljenje buke najzgodnije je posedovati dve stvari: mikrofon i binu. Oni koji ih imaju pravi su srećnici. Binu, ozvučenje, plato, megafon ili makar brdo sa kog se glas nešto bolje čuje. No, većina nas je u situaciji da stane u najboljem slučaju na šamlicu iako je najverovatnije u opciji samo slavski sto i to ako dođemo do reči. A ne bih ni to bacala.
 
I dozvolite mi da stanem na ovu moju šamlicu i da vam viknem bez ozvučenja da izađete ne samo na izbore već iz balončića u kojima ne čujete dovoljno glasno da se lekarima traži novac i učlanjenje u nekakvu partiju da bi dobili zasluženi posao. Da se onkološkim bolesnicima traži da pristupe stranci kako bi se mesto na listi čekanja za operaciju pomerilo. Da se maše pred kamerama spiskom dece koju je ubica planirao da smakne a da se posle mesecima ne zna kako je spisak dospeo u javnost. Da se deca izbacuju iz vrtića jer im roditelji nisu članovi stranke. Da se ulice ruše bez rešenja građevinske inspekcije noću daleko od očiju. Da novine unapred vaskrsnu helikopter koji se juče srušio.
 
Pričajte im i vi, makar dva minuta o dva minuta sa naplatne rampe koji su nestali u sekundi, spomenite im da žive u zemlji lažnih doktorata, lažnih parola i pravih hohštaplera. U zemlji gde istinu pojede mrak iza prvog ćoška i u zemlji gde istinu čuješ po kakvim šamlicama jer je ulaz na medije rezervisan samo za njuške koje istinu ne bi videle ni da ih udari po sred čela. 
 
U zemlji koju vodi Alibaba i 140 afera. Pričajte im da cela Srbija gleda samo ružičastu televiziju i čita samo onu štampu koju silom prilika, i jedinu, može da priušti - onu koja ima zločesti filter i sočni rečnik za sve one koje, po direktivi, treba napljuvati.
 
Recite im da nisu svi isti, jer neke od njih zaista ne poznajemo ili o njima samo pretpostavljamo; spomenite im da se jednom živi i da je nekad poželjno rizikovati, znate ono, zbog profitiranja. Recite im da ih razumete da su se u ljubav ono jednom smrtno razočarali. I vi ste, ko nije? Ali da njihovo razočarenje ne sme biti ona bezosećajna mačka koja povuče šarene lampice sa jelke, obori je celu, polomi ukrase, napravi požar pa se samo odmakne i dislocira u oblaku apatije nastavljajući da živi u uverenju da ne pravi baš nikakvu štetu. 
 
Razumite ih da se plaše novih ljudi ali objasnite im da su oni stari pravi veliki virtuozi horora koji živimo sada. I ne odustajte od toga da njihovu nogu vidite na pragu biračkog mesta jednog dana - možda ne sad, 17. decembra, ali nekog budućeg makar taj prag prešli u nekim ortopedskim cipelama potpomognuti štapom. 
Dočarajte im da njihov glas i te kako znači nešto; njihov glas i glas još jednog istog takvog razočaranog i još nekog njegovog. Da je njihov glas talas, da je vetar, da je domina i da je snažniji nego što misle. Da svaki proces traje dugo, da razumete da je previše i da se nekad prosto ne može više i ne može dalje ali da ne sme bitni nebitno. Bitno je – ako ne njima, bitno je njihovima. Ako ne njihovima, bitno je društvu, bitno je zemlji, bitno je vazduhu, vodi i na kraju bitno je tebi.
 
Bitno ti je. Da ti sam ne potoneš u apatiju, da ne spustiš mikrofon jer čak i ako publike nema uvek neko čeka da završiš, da zaključa. Pa te usput i čuje. Bitno je da ne potoneš gledajući cirkus predizborne trke kombinujući ga sa anketama naroda iz unutrašnjosti koji sa osmehom na licu iščekuju doživotnu funkciju miljenika. Bitno je razumeti da glasanje nije građansko pravo već dužnost - i da nekome u ovom društvu sigurno dugujemo nešto. 
 
I bitno je ne sići sa šamlice. Eventualno u nedelju do biračkog mesta, pa nazad na nju. A jednom ćemo valjda i sići s nje, odmora ili pobede radi, nije mnogo ni bitno. Ali držim fige da se desi u ovom životu.
  • NS

    17.12.2023 20:17
    Glasaće svi kada budu imali za koga da glasaju… to je jako jednostavno… a ovako sjaši kurta da uzjaše murta nikog ne zanima!! Samo se u ovoj zemlji neko smenjuje u razmišljanju samo da njega skinem nije bitno ko će doći… e bitno je… najbitnije… bolje pravi da dođe za 10 godina nego da se vrtimo još u krug narednih 30…
  • Заги

    15.12.2023 09:43
    Заги
    Када видим своја примања и пензије родитеља са овом скупоћим нетреба нико даме убеђује да изађем на Изборе! Још ти се СНС Извршитељи мотају око имовине...шта и оћемо коментарисати а камоли неком објашњавати?!
  • Realista

    15.12.2023 00:19
    Svaki glas isto vredi
    Zašto izaći na glasanje? Jednostavno je, daću koliko mogu da se nešto promeni i sutra mogu da kažem sebi da sam to pokušao...neće se ništa promeniti, ali to je najmanje što mogu da učinim.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".